infrakt, punk rock, srbija, punk bend srbija, punk bendovi srbija, punk,rock,heavy metall,hardcore.download,lyrics,forum,chat,vladimir bakic, jovan suvakov, sale panker, pank, rok, pank rok, becej, download, pesme, pank pesme, lyrics,




AUTSAJDER

Autsajder: ne poštujem ja vaša pravila sve što je vama sveto pljujem ja autsajder autsajder kao ker kao zver nerviraju me vaša foliranja muka mi je od vaših shvatanja	Bekstvo kažeš da ideš odavde jer nema ničeg za tebe hoćeš negde da pobegneš i da se više ne okreneš u tom hladnom tuđem gradu to što traziš našla ne bi sreću ne prodaju niti je kradu ona čuči samo u tebi bežiš u neki novi grad kažeš da je ovde jad misliš da tamo svi tebe čekaju i da takvih kao ti nemaju	Hej bejbe nekad smo zajedno bili ceo dan noću bi redovno ušla i u moj san sada se praviš k’o da me ne vidiš kada me sretneš čak se ni ne javiš hej bejbe da li mi nekad čuješ glas hej bejbe da l’ ikad pomisliš na nas hej bejbe da l’ sam bar malo s tobom tu hej bejbe ti si još uvek u mom snu majmuni te neki sada šetaju sećanja na prošlost tebi smetaju ja sam tu još sedim ispred dragstora ponekad prođem pored tvog prozora	Depresivno govno njega plaše sve promene voli cugu a neće ga žene u istom kafiću pije i životom zadovoljan nije pred tv-om leži bleji sam je danima njega u životu ništa ne zanima on je depresivno govno skenjan celu noć i dan on je depresivno govno nikad nije zadovoljan alkohol mu društvo pravi posle pijan on devojke davi svi ga sada nerviraju a posebno ribe što ne daju

Mislim, maštam, sanjam ležim poluukočen i sam nemam nikom više šta da dam biće koje sporo nestaje biće koje zaobilaze hladan znoj niz leđa klizi sad pred očima svetli čudan grad ovim telom jeza caruje a nekad sam mogao baš sve i mislim i maštam i sanjam da sam kao pre ali sve je uzaludno vratiti se vreme ne može dajte mi još samo jedan jedan pokušaj vratite mi makar moga plavog oka sjaj da l’ bi opet istim putem da l’ bi isto sve il’ bi možda sada bilo sve drugačije ne osećam više čak ni strah mene plaši svetlo a ne mrak kuda dalje zadnje pitanje zavesa lagano spušta se	Samo posmatram pogledom te pratim tokom svakog noćnog izlaska ti si mi u mislima skoro bez prestanka moje snove si odavno sve već posetila daj mi barem neki signal da si me primetila ja već dugo stojim blejim samo te posmatram želeo bih da ti priđem al’ nemam muda znam samo posmatram tvoj me pogled preseca kao da sam proziran smislio sam spiku ali još uvek sam ukopan popiću još jedno piće il’ jos možda dva onda ću se nadam se pokrenuti iz mrtvila	Makijaveli imaš tako divne oči ta je boja stvarno najlepša tvoju dugu bujnu kosu sanjam danju sanjam noćima a tek o tvom malom nosu mogu da ti pričam satima pričaću ti priče nežne čućes sve što želis slušati ti se samo lepo smeškaj ti ćes i onako ćutati kad dobijem to što želim iz tvog ću života nestati kad ti kažem da te volim strašno lažem ja savest mene slabo muči skoro nikada isti su ti svi muškarci kao kopija zanima ih samo jedno samo žele ha ha ha lagaću te kol’ko treba obećaću kule gradove još si mlada i zelena još ti ne znaš takve smradove cilj je meni opravdanje posle će da bude ćao bre	Mozak svi mi kažu budi fini ne zaleći se triput meri jednom seci misli zrelije mozak sad mi ne treba daj mi nekog poroka samo neka piči zabava glava sad je suvišna sipaj nekog otrova sivu masu da uništava hodaj pravo živi zdravo poštuj starije ne može baš sve po tvome zakon tu je bre glava mi već puca od tih silnih saveta nisam više siguran ni šta su dva i dva pustite me hoću malo da se ludiram sve te vaše gluposti već znam

Trotoarka vucaraš se po ulici bezbroj puta tucana skroz si propala i sva si ofucana ti nemaš časti ti nemaš adrese i kada su trezni svi klone te se posle tebe svakog svrbi posle tebe svi se češu jako davno ti je bio prvi a sada primaš samo u kešu za sitnu lovu svašta radiš svakoj ženi ti se gadiš utehu tražiš samo u igli od tebe su davno svi ruke digli	Monotonija opet je vikend deset je sati vreme je za provod po gradu svako će svoje piće da plati i da trune u svome smradu monotonija polako nas ubija nikad ništa novo u petak se vidimo ponovo paliću opet jednu za drugom sedeću opet u istoj rupi slusaću priče koje sam čuo svi su mi dosadni svi su mi glupi monotonija polako nas ubija nikad ništa novo u petak se vidimo ponovo monotonija ne vidimo izlaza nikad ništa novo u petak se vidimo ponovo neki će reći krivo je mesto neki će reći krivo je vreme otiću kući mamuran leći opet se vidimo nema dileme	Opet sam, sam ulicama vučem se asfalt stružem pogledom samo mi je vetar društvo zuji okolo na sve strane likovi se žure pričaju osećam se k’o u filmu k’o u ružnom snu opet sam sam ja ovde nemam nikoga opet sam sam lutam u svojim mislima dosta mi je svih tih ljudi gužve urlanja zavlačim se u jazbinu prija pauza sutra opet iz početka nastavlja se san muka mi je od pomisli na sutrašnji dan	Naopako sve nervira me politika glupe rasprave svako veče ista slika druge spodobe izluđuje me i mjuza pesme spotovi jedino im važna guza glupi skotovi u ovoj zemlji je naopako sve a kraj se čak ni ne nazire ovde su ti glavne face sada sportisti šutni loptu za njom trči bićeš cool i ti spomenuću još i modu to je sada in nije teško danas biti derpe nije teško biti fin

Fajront sedimo za šankom banda maxa marko ja flaše prazne dozivamo konobara neće da nam daju piće gazda opasan kažu vreme je za fajront vreme je za san ko će ići sad da spava kada je tek dva u ovome glupom gradu sve se zatvara dajte nam još dva tri piva dajte provoda što ne radi barem neka poslednja kafančina izašli smo na ulicu nigde čak ni psa kakav grad ovo je selo ma selendra ostaje nam samo burek sadam radi sad jebem ti ja ovaj provod jebem ti ja grad	Gotovo je smišljam tražim prave reči al’ ne dolaze mislio sam biće lakše il’ drugačije spustila si samo glavu jasno ti je sve kad bi barem nešto rekla bar pogledaj me idi sad sad znaš da sam gad uvek sam bio i ostaću smrad idi sad zaboravi sve sve što je bilo sad gotovo je

PRVI...ALI KOBAN

Mozak svi mi kažu budi fini ne zaleći se triput meri jednom seci misli zrelije mozak sad mi ne treba daj mi nekog poroka samo neka piči zabava glava sad je suvišna sipaj nekog otrova sivu masu da uništava hodaj pravo živi zdravo poštuj starije ne može baš sve po tvome zakon tu je bre glava mi već puca od tih silnih saveta nisam više siguran ni šta su dva i dva pustite me hoću malo da se ludiram sve te vaše gluposti već znam	Opet sam sam ulicama vučem se asfalt stružem pogledom samo mi je vetar društvo zuji okolo na sve strane likovi se žure pričaju osećam se k’o u filmu k’o u ružnom snu opet sam sam ja ovde nemam nikoga opet sam sam lutam u svojim mislima dosta mi je svih tih ljudi gužve urlanja zavlačim se u jazbinu prija pauza sutra opet iz početka nastavlja se san muka mi je od pomisli na sutrašnji dan	Gde su lutam gradom gledam sva ta lica da li nekog znam svi su stranci neki novi klinci gde su ljudi koje sam znao ja sam još tu ali oni ne sve te face s kojima sam krao dane bezbrižne svi su sada u svome svetu ništa više nije kao pre svako ima neku svoju metu neko sklonište	Gotovo je smišljam tražim prave reči al’ ne dolaze mislio sam biće lakše il’ drugačije spustila si samo glavu jasno ti je sve kad bi barem nešto rekla bar pogledaj me idi sad sad znaš da sam gad uvek sam bio i ostaću smrad idi sad zaboravi sve sve što je bilo sad gotovo je

Ma beži bre za sve je kriva gomila piva i tvoj mazni glas slabo se secam drugih detalja ali pamtim tvoj stas kada sam sutra dosao sebi lup’o sam glavom o zid trezan te nikad pipnuo ne bi’ gde mi je bio vid davis me k’o stare navike danima mi saljes poruke recicu ti da se kajem recicu ti ne ja obicno malo dajem a uzimam sve ma bezi bre sada mi pricas kako me volis kako sam tebi sve hoces za mene da se udas tepas mi andele u koju rupu da se zavucem da se sakrijem ili je mozda pravo resenje da se opet napijem	Monotonija opet je vikend deset je sati vreme je za provod po gradu svako će svoje piće da plati i da trune u svome smradu monotonija polako nas ubija nikad ništa novo u petak se vidimo ponovo paliću opet jednu za drugom sedeću opet u istoj rupi slusaću priče koje sam čuo svi su mi dosadni svi su mi glupi monotonija polako nas ubija nikad ništa novo u petak se vidimo ponovo monotonija ne vidimo izlaza nikad ništa novo u petak se vidimo ponovo neki će reći krivo je mesto neki će reći krivo je vreme otiću kući mamuran leći opet se vidimo nema dileme	Popreko me gledaš popreko me gledaš kada pijem pušim duvam s drugovima kad izlazim kažeš da se čuvam hoćeš da me vežeš neće moći nisam pas lancima me svojim stežeš dosta mi je nas neću da se svađam s tobom sad čekaju me odoh ja u grad možeš da se ljutiš gunđaš ali jedno znaj jako lako jako brzo može doći kraj jako lako može doći telefonom ti me zivkaš tražiš ceo dan trudiš se da upropastiš svaki moj plan i u klonju kada idem ti moraš da znaš sada krećem bilo kuda razbiću se baš	Tajna naš dom je crveni neon i mračna ulica ti si ta domaćica od sumraka do svitanja svaku noć ja tražim nekog ko će biti dobar sa tobom svaku noć ja sam tu da li znaš kol’ko brinem dok čekam te pred vratima šta ti radi i da l’ ti prija nema vas već satima svaku noć ja tražim nekog ko će biti dobar sa tobom svaku noć ja sam tu i čekam te na pločniku nikad neću skupiti hrabrost neću reći volim te nikad neću otkriti tajnu sve će biti kao i pre budim se kasno poslepodne uskoro će novi radni dan jedva čekam da te vidim mada kažu da ti nisam drag

Kao juče kao da je juče bilo cirkanje u parku prvo pivo prvi džoint prvi poljubac u mraku deset godina je prošlo brzo kao tren kao da sam juče prvi put bio zaljubljen prolazi dan prolazi mesec i dva samo na mom satu stoji pauza kažite mi što pre što tako lete godine i kako mogu da zaustavim to sve kao da je juče bilo bežanje sa časa ćaletova predavanja kad dobijem asa deset godina je prošlo brzo kao tren danas još sam klinac sutra sam ćelav i oženjen	Mslim, maštam, sanjam ležim poluukočen i sam nemam nikom više šta da dam biće koje sporo nestaje biće koje zaobilaze hladan znoj niz leđa klizi sad pred očima svetli čudan grad ovim telom jeza caruje a nekad sam mogao baš sve i mislim i maštam i sanjam da sam kao pre ali sve je uzaludno vratiti se vreme ne može dajte mi još samo jedan jedan pokušaj vratite mi makar moga plavog oka sjaj da l’ bi opet istim putem da l’ bi isto sve il’ bi možda sada bilo sve drugačije ne osećam više čak ni strah mene plaši svetlo a ne mrak kuda dalje zadnje pitanje zavesa lagano spušta se	Samo posmatram pogledom te pratim tokom svakog noćnog izlaska ti si mi u mislima skoro bez prestanka moje snove si odavno sve već posetila daj mi barem neki signal da si me primetila ja već dugo stojim blejim samo te posmatram želeo bih da ti priđem al’ nemam muda znam samo posmatram tvoj me pogled preseca kao da sam proziran smislio sam spiku ali još uvek sam ukopan popiću još jedno piće il’ jos možda dva onda ću se nadam se pokrenuti iz mrtvila	Uzmi pištolj glupane ima mnogo načina da se rešiš života rećiću ti one koje znam koje znam samo ne zaboravi oproštajno pismo ti posle toga dalje ideš sam uzmi pištolj glupane ili pilula nagutaj se žilet pa u vene što da ne sa terase baci se slobodno ne plaši se nema šanse to da omane oko tebe sve je trulo nema izlaza životu i onako dođe kraj dođe kraj kada jednom počnes dole sa crvima da se družiš žaliti te neće niko znaj

DEMO

Mozak svi mi kažu budi fini ne zaleći se triput meri jednom seci misli zrelije mozak sad mi ne treba daj mi nekog poroka samo neka piči zabava glava sad je suvišna sipaj nekog otrova sivu masu da uništava hodaj pravo živi zdravo poštuj starije ne može baš sve po tvome zakon tu je bre glava mi već puca od tih silnih saveta nisam više siguran ni šta su dva i dva pustite me hoću malo da se ludiram sve te vaše gluposti već znam	Milim, maštam, sanjam ležim poluukočen i sam nemam nikom više šta da dam biće koje sporo nestaje biće koje zaobilaze hladan znoj niz leđa klizi sad pred očima svetli čudan grad ovim telom jeza caruje a nekad sam mogao baš sve i mislim i maštam i sanjam da sam kao pre ali sve je uzaludno vratiti se vreme ne može dajte mi još samo jedan jedan pokušaj vratite mi makar moga plavog oka sjaj da l’ bi opet istim putem da l’ bi isto sve il’ bi možda sada bilo sve drugačije ne osećam više čak ni strah mene plaši svetlo a ne mrak kuda dalje zadnje pitanje zavesa lagano spušta se	Gotovo je smišljam tražim prave reči al’ ne dolaze mislio sam biće lakše il’ drugačije spustila si samo glavu jasno ti je sve kad bi barem nešto rekla bar pogledaj me idi sad sad znaš da sam gad uvek sam bio i ostaću smrad idi sad zaboravi sve sve što je bilo sad gotovo je

designed and developed by FP DIGITALL | Fubrus.com

infrakt, punk rock, srbija, punk bend srbija, punk bendovi srbija, punk,rock,heavy metall,hardcore.download,lyrics,forum,chat,vladimir bakic, jovan suvakov, sale panker, pank, rok, pank rok, becej, download, pesme, pank pesme, lyrics,